Bla­ta­nja­ča, ker­ber mo­dri­na Plav­skog je­ze­ra, po mno­go če­mu po­seb­na i neo­bič­na pa­strm­ka, no­si epi­tet je­din­stve­ne ri­be, o ko­joj je is­pri­po­vi­je­da­no mno­go za­ni­mlji­vih pri­ča, ali isto­vre­me­no za­bi­lje­že­no ja­ko ma­lo pi­sa­nog šti­va. Već mno­go go­di­na po­le­mi­še se i „lo­me ko­plja” da li je ona za­seb­na en­dem­ska sal­mo­nid­na vr­sta ili je­zer­ska pa­strm­ka sa ne­kim svo­jim po­seb­nim mor­fo­lo­škim i do­ne­kle i fi­zi­o­lo­škim oso­bi­na­ma.
Po­vod za na­šu pri­ču ni­je raz­ma­tra­nje na­uč­nog ute­me­lje­nja ili raz­mi­šlja­nja u tom kon­tek­stu, već pri­ča ri­ba­ra i svih onih ko­ji vo­le i ču­va­ju ove sre­br­ne „tuf­na­ste da­me”.
Plav­sko je­ze­ro sa pro­sječ­nom du­bi­nom od če­ti­ri, pet me­ta­ra (naj­du­blje de­vet me­ta­ra) pred­sta­vlja car­stvo krup­nih sal­mo­ni­da u ko­jem cen­tral­no mje­sto za­u­zi­ma upra­vo blat­nja­ča. Ovo naj­ljep­še le­de­nič­ko je­ze­ro na pro­sto­ru Eks Ju na­la­zi se na is­to­ku Cr­ne Go­re, na 907 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne.
Pret­po­sta­vlja se da je blat­nja­ča ime do­bi­la po mu­lju ko­je se ta­lo­ži u dnu je­ze­ra i ko­je do­no­si Lju­ča, pa su če­sto i sa­mo je­ze­ro zva­li „Plav­sko bla­to”. Ele­gant­na lje­po­ti­ca osta­vlja bez da­ha sva­kog ri­bo­lov­ca ko­ji je imao sre­ću da je ima na svom šta­pu. Svi oni ko­ji su je bar jed­nom „osje­ti­li” kao lju­tog pro­tiv­ni­ka, po­že­lje­li su je po­no­vo. Nje­na vi­tal­nost i sna­ga su im­pre­siv­ni, a bor­be­nost za­di­vlju­ju­ća.
Od teh­ni­ke ko­jom že­li­mo da je lo­vi­mo za­vi­si i na­čin ri­bo­lo­va na blat­nja­ču. Ako je to va­ra­li­ca, ko­ja se naj­če­šće upo­tre­blja­va u ri­bo­lo­vu na ovu ri­bu, od­lič­ni re­zul­ta­ti po­sti­žu se pre­ma ri­je­či­ma lo­kal­nih ri­ba­ra na „ta­sma­nij­skog đa­vo­la”, ali i na ši­ro­ku le­pe­zu dru­gih vr­sta va­ra­li­ca - blin­ke­ra.
Mo­gu­će je ovu ri­bu ve­o­ma uspje­šno ulo­vi­ti i mu­ši­čar­skom teh­ni­kom, stri­me­ri­ma, nim­fa­ma, pa čak i su­vom mu­ši­com (maj­sku, ve­li­ku bar­sku jed­no­dnev­ku i sl.).
Pri­ča o blat­nja­či je ne­pot­pu­na ako se ne bi po­me­nuo per­ma­nent­ni rad na oču­va­nju ri­bljeg fon­da, uspje­šnog lo­kal­nog ri­bo­lov­nog klu­ba iz Pla­va, „Plav­sko je­ze­ro”. Na­i­me, blat­nja­ča je bi­la go­to­vo pred is­tre­blje­njem, po­put štu­ke (ko­ja u Cr­noj Go­ri obi­ta­va je­di­no u Plav­skom je­ze­ru) i ma­ni­ća – de­ra­ća, ali su ne­u­mor­ni lju­di iz ovog sport­sko-ri­bo­lov­nog ko­lek­ti­va uspje­li da vra­te na­ru­še­ni pri­rod­ni ba­lans ri­bljeg fon­da u Plav­skom je­ze­ru ve­li­kim od­ri­ca­njem i bo­re­ći se če­sto pro­tiv „ve­tre­nja­ča”. Si­tu­a­ci­ja sa ri­bljim fon­dom je pri­je ne­pu­nu de­ce­ni­ju bi­la na ivi­ci ka­ta­stro­fe zbog ve­li­kog kri­vo­lo­va i pre­lo­va. Da­nas je to dru­ga pri­ča na Plav­skom je­ze­ru, jer je kri­vo­lov sma­njen na naj­ma­nju mo­gu­ću mje­ru, a kao u naj­bo­lja vre­me­na, mo­gu­će je ulo­vi­ti vi­še ri­bljih (sal­mo­nid­nih i dr.) vr­sta kao ni na jed­nom mje­stu, ko­je če­sto u je­ze­ru do­sti­žu ka­pi­tal­ne ve­li­či­ne i pred­sta­vlja­ju pra­vu atr­ka­ci­ju za sve lju­bi­te­lje ri­bo­lo­va.
Spek­ta­ku­lar­ni su na­ro­či­to mo­men­ti mri­je­šće­nja blat­nja­če ka­da u ve­li­kom bro­ju kre­će pre­ma Lju­či, a on­da i ri­je­ci Vru­ji, gdje se mri­je­sti. Taj do­ga­đaj je ne­za­bo­ra­van i ne­vje­ro­va­tan za sve one sreć­ni­ke ko­ji su ima­li pri­li­ke da po­sma­tra­ju. Ne­stvar­no dje­lu­je ka­ra­van ogrom­nih ri­ba ko­je na­gon­ski za op­stan­kom kre­ću iz je­ze­ra pre­ma Vru­ji zbog pro­du­že­nja vr­ste. To je vri­je­me no­vem­bra ka­da kom­plet­na ri­bo­ču­var­ska slu­žba i svi en­tu­zi­ja­sti ri­bo­lov­nog klu­ba iz Pla­va po­žr­tvo­va­no i na smje­ne ču­va­ju ove osje­tlji­ve mo­men­te da­no­noć­nim an­ga­žo­va­njem na za­šti­ti ove ri­be. Uspje­šno se lo­vi ne sa­mo u du­bo­kim dže­po­vi­ma u je­ze­ru, već je če­sto i u pri­o­ba­lju. Ri­jet­ko na­pu­šta je­ze­ro, ali se u po­tra­zi za hra­nom pri­bli­ža­va ušću Lju­če i pr­vim me­tra­ma Li­ma. Sport­ski ri­bo­lov na je­ze­ru mo­guć od 1. apri­la do 1. ok­to­bra od­no­sno sve do lo­vo­sta­ja.S.B.M